Sve je nekako mirno . Ušla sam u školu. Sjela
sam na klupu i osluškivala. Čule su se samo kišne kapi i njihovo rominjanje. Ustala
sam i počela promatrati kišu. Bila je to igra bezbroj sitnih kapljica. Jesen je
. Lišće je počelo žutjeti u tišini i padati sa drveća.
Iznenada - čula sam kako se vrata škole otvaraju. Bila
je to moja prijateljica . Zajedno smo gledale kišu. Bilo je puno neobičnih
kapljica koje su nestajale u lokvicama vode. Sve je bilo mokro, ali i
lijepo.
Jesen je i ovo
kišno vrijeme oslikala svojim bojama. Sada
znam, volim kišu u jesen.
mala novinarka: Zrinka Kordoš
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.